Зијање у ушима, или тинитус као медицински термин, субјективни је осећај звука у ушима без спољашњег стимулуса. Тинитус је проблем који се може јавити у свим старосним категоријама и код оба пола. У ствари, сам тинитус представља симптом, што значи да није болест, али његова појава може да наведе доктора да дијагностикује одређену болест. Са повећањем динамике живљења, повећаним нагомилавањем стреса у организму, повећава се и број пацијената који са овим проблемом долазе у ординације. Посебно се мора напоменути да је од почетка пандемије све већи број пацијената који се жале на зујање у ушима, а важно је напоменути да се овај симптом све чешће јавља код младе популације, за разлику од раније када је зујање као симптом био карактеристичан за одрасле. 

О разлозима који доводе до појаве овог симптома, не може се говорити са тачношћу, јер се у већини случајева не може наћи конкретан разлог за појаву овог симптома. Тинитус као симптом је субјективан и осећа га само пацијент, тако да лекар нема дијагностичку методу којом би доказао или одбацио чињеницу постојања овог симптома, али то наравно не треба да обесхрабрује ни лекара ни пацијента. Један од могућих узрока зујање у ушима је поремећена циркулација, која се може јавити у комбинацији са многим болестима, на пример, кардиоваскуларним обољењима, проблемима са вратном кичмом, поремећајима у раду штитне жлезде итд. Такође као могући разлози које не треба занемарити су старост пацијента, запаљенски процеси, туморске промене, акустичне трауме, болести централног нервног система и други. Због чињенице да бројни здравствени поремећаји могу имати зујање у ушима (тинитуса) као симптом, пацијент мора бити пажљиво прегледан како не би дошло до пропуста у дијагностици, а наравно и у лечењу. 

Правовремени захтев за медицинску помоћ од стране пацијента значио би правовремену дијагнозу и правовремено одговарајући третман. Свакодневном праксом може се уочити да су један од најчешћих разлога који би требало да доведу до појаве овог симптома поремећаји циркулације који доводе до поремећене васкуларизације ткива и органа што доводи до њиховог оштећења, укључујући и органа слуха и слушног нерва, што заузврат значи тинитус и оштећење слуха. Овде бих поменуо и старост пацијента, која такође корелира са повећаном могућношћу појаве тинитуса, јер знамо да старење организма значи и старење свих органа и ткива, односно њихову смањену функционалност.  

Шта је са терапијом за тинитус? 

Што се тиче терапије, први корак је лечење основног узрока који је довео до појаве зујања. Наравно, у највећем броју случајева решавањем примарног проблема решава се и проблем тинитуса, али код одређеног броја пацијената код којих није пронађен узрок, или се не може решити узрок који је довео до зујања у ушима, проблем зујања остаје и пацијент мора да научи како да живи са зујањем, не дозвољавајући да оно буде узрок нарушеног квалитета живота. Витаминска терапија, посебно витамини групе Б (са нагласком на Б1, Б6 и Б12) могу бити од помоћи у заштити функције слушног нерва. Витамини групе Б такође су корисни за нормално функционисање нервног система тела јер су кључни фактор за исхрану и регенерацију нерава. 

Референце: 

• Arnvig, J. (1953) Objective tinnitus. Acta Otolaryngologica, Supplement 109:1053.  

• Hearing loss and tinnitus Plath J. Oliver Adv. Otorhinolaryngol. 1995; 49:101-4 

др Биљана Бундевска, специјалиста оториноларинголог 

ЈЗУ Поликлиника на секундарном нивоу Железара Скопље